Малe Зебре
Што више читам
то ми се све више чини од књига
да су мале зебре
чија се кичма повија под прстом
у ишчекивању јахача
кога неће збацити с леђа.
Ко је достојан једног црног реда
тај је достојан и речи,
ко је достојан речи
тај је достајан и простора белине,
ко је достојан белине
тај је достојан искуства
да годинама кротио је само
између редова мале празнине
и да нема књиге
којом би зими обложио
унутрашњу страну капута.
Што више читам, о поезији знам
све мање...
Све лошији сам гонич малих зебри
низ благе падине колена и стола.
У краљевству добро поткованих
где мудри и обучени
зуре јој у зубе, мере обим бедара
и процењују може ли да рађа,
тражим само замах њеног репа,
оптичку варку црно-белих пруга...
Зрнце соли
(прељубничка балада)
У пролећни поподневни дан
кренеш у град са једним циљем:
треба под хитно наћи љубавника.
А уместо у кафић, скренеш
у робну кућу и купиш:
маслине, Цамамбере сир, шампон за косу
и пакет гумица за славину
из које данима већ
тихо капље.
Цело преподне твоје сукња
беше кандило
које оглашава нечије туђе
свеце и празничне олује.
Цело поподне и свечери
она је поклопац
под којим кључа
сасвим чиста, скоро дестилована вода
намењена
за једно једино зрнце соли.
Толико воде
око само једног зрна.
Толико гумица
око само неколико капи.
Ух.
Црна ротква
Рендам црну роткву
док напољу
пада
ситан снег,
вејем љуткасте, беле пахуље
на даску од бамбусовог дрвета
а оне прште и на оно на шта не би смеле:
на сто, столице, кухињски под, руке.
Кад посечем прст
кап крви
упије белина.
Бог и ја, упослени сличним,
у јединству трајне разлике:
он без расипања пријатне љутине,
ја без једне капи крви
која љутину блажи
а да тога нисам ни свесна.
И тако, рендамо дуго
и једно и друго,
и једно друго,
док нас не савлада
ипак, увек иста
глад.
А напољу, мећава
изван нас одавно траје
и тако лако,
без икакве бриге,
помете сваки
па и заједнички
праг.
Три песме
Ана Ристовић
Listen to the poems read in the original Serbian by the author:
Serbian allows the writer great freedom in word order because it has seven cases. English, on the other hand, has a sparse case system and relies more heavily on word order. Translating from Serbian into English thus calls for a more concentrated grouping of syntactic patterns to reflect the needs of the target language; the narrative in English needs to be more linear in order to render the same effect.
The challenge of translating Ana Ristović's poetry lay in deciphering the onslaught of figurative language and pronoun usage in order to reconstruct the narrative. For instance, in "Black Radish," we chose to make it clear in the first two lines that God is grating snow concurrently with the speaker grating black radishes so that the later reference to this action makes sense—in Serbian, these first two lines are not necessary.
As translators, it is difficult to maintain the balance between staying true to the poet's strangeness while making the work lucid enough for a new reader to understand and enjoy. Ristović's lyric density is like a bucking zebra and we're just trying to keep our grip.
The challenge of translating Ana Ristović's poetry lay in deciphering the onslaught of figurative language and pronoun usage in order to reconstruct the narrative. For instance, in "Black Radish," we chose to make it clear in the first two lines that God is grating snow concurrently with the speaker grating black radishes so that the later reference to this action makes sense—in Serbian, these first two lines are not necessary.
As translators, it is difficult to maintain the balance between staying true to the poet's strangeness while making the work lucid enough for a new reader to understand and enjoy. Ristović's lyric density is like a bucking zebra and we're just trying to keep our grip.
Ana Ristović is a Serbian poet who has published seven collections of poetry. Her most recent book is Meteoric Debris. She has won many awards for her work both in Serbia and Germany. She was a featured reader in Southbank Centre's Poetry Parnassus in 2012. She has read her poetry throughout Europe and Latin America.
Steven and Maja Teref are co-translators of Ana Ristović's selected poems, which will be published by Zephyr Press in 2016, and of Novica Tadić's Assembly (Host Publications, 2009). Their translations of Ristović's work have appeared in Aufgabe, Conduit, and Rhino (winner of their 2012 Translation Prize). Their translation of her poem "Circling Zero" was published in the world poetry anthology The World Record (Bloodaxe Books, 2012). Steven teaches writing and literature at Columbia College Chicago and Maja teaches English at the Von Steuben Metropolitan Science Center.
